Zašto je Zemlja “spljoštena” na polovima?

Zašto je Zemlja “spljoštena” na polovima?

Prilikom okretanja oko svoje ose ali i oko Sunca, Zemlja stvara centrifugalnu silu. Ova sila deluje „na spolja“. Zbog toga je njeno dejstvo najizraženije na one tačke planete Zemlje, koje su najudaljenije od Zemljine ose. Tačnije, najveća moć centrifugalne sile se odslikava u predelu polutara dok je, na polovima, neznatna. Kako je Zemlja sastavljena od mnoštva čestica podložnih fizičkim promenama, centrifugalna sila će je „spljoštiti“, odvlačeći pomenute čestice, iz Zemljinog sastava, dalje od njene ose rotacije.

Sa druge strane, učinak centrifugalne sile je gotovo zanemarljiv, uzevši u obzir veličinu planete Zemlje, o čemu svedoče egzaktni podatci. Prečnik naše planete, na polovima iznosi 12714 kilometara, dok je na polutaru neznatno veći, 12756 kilometara. To konkretno znači da je, centrifugalna sila, za sve vreme delovanja, tačnije od nastanka do danas, uspela da „spljošti“ Zemlju samo oko 0.3%.