Morski papagaji

Morski papagaji

Ptice milionima godina naseljavaju našu planetu. Najbrojniji su rod kopnenih kičmenjaka, a procenjuje se da svet prirode oko nas naseljava više od 10 000 različitih vrsta…od najsitnijih kolibrija do krupnih nojeva

U toj raznolikosti i bogatstvu, pažnju ljubitelja ptičjeg sveta, biologa i istraživača svojim neobičnim izgledom privlači zdepasta ptica, kratkih krila i kratkog repa, koja tokom sezone parenja menja imidž, a kolorit njenog kljuna u tom periodu, razlog je zašto su joj ljudi nadenuli naziv morski papagaj.

Poznat je i pod drugim imenima..arktički klovn ili monah, a u stručnoj literaturi ćete ga naći pod imenom pafin

Pafini ili morski papagaji pripadaju rodu Fratercula, taj naziv na latinskom znači “mali brat”, jer crno-belo perje ovih ptica neodoljivo podseća na monašku odoru.
Poznate su tri podvrste morskih papagaja: atlantski, ćubasti i rogati pafin. Atlantski je jedina vrsta koja ne živi u Tihom okeanu, već naseljava obale Severne Evrope, Francuske, Britanije, Farskih Ostrva, Islanda, Grenlanda, Norveške,Kanade.
A kada stigne zima atlantski morski papagaj zna da se odseli čak do Maroka i Njujorka.
Ćubasti morski papagaj pak živi na obalama Sibira, Aljaske i Britanske Kolumbije, dok zimu provodi u Kaliforniji.
Sunce Kalifornije leti greje i rogatog pafina, ali zna da odleprša i do japanskog ostrva Honšu, budući da nastanjuje jugoistočne delove Aljaske, Kamčatku i Ohotsko more.

U sezoni parenja, koja počinje u proleće, pafin dobije neobičan izgled.
Njegov kljun, nalik na kljun papagaja, poprimi jarke boje, naranžastu, žutu i tamnoplavu, otud naziv arktički papagaj ili morski klovn.
Veliki šareni kljun ima ulogu da privuče pažnju suprotnog pola, a kada se parenje završi, rožnate ploče živopisnih boja otpadaju i kljun postaje manji i neupadljivo obojen.
Ptice se tada mitare, dobijaju gušće, zimsko perje. Na licu im kratko perje potamni, a transformacija zna toliko da zbuni, da ukoliko ne poznajete dobro ovu vrstu, pomislićete da je reč o dve potpuno različite ptice.

Veoma bučne u vreme parenja, ove ptice su zapravo tihe na moru.
Lete relativno visoko iznad vode, obično 10 metara.
Pare se u kolonijama na obalama i ostrvima, a mnoga sadašnja i nekadašnja mesta zbog toga nose ime Ostrvo pafina.

Morski papagaji su veoma verni u ljubavi i sparuju se za ceo život, iako zimu provode odvojeni. Uvek se vraćaju na isto mesto kada nastupi leto.
Ženka će u junu ili julu sneti samo jedno jaje, a o nasledniku se brinu oba roditelja.
Morski papagaji ne leže na jajima, već ih greju tako što ih sakriju pod jedno krilo, a zatim legnu na tu stranu.
Mali morski papagaj nakon šest nedelja ugledaće pozornicu sveta u kome će živeti, a roditelji od tog trenutka na smenu love u moru hranu za svoje mladunče.
Veoma su vešti plivači, a njihova kratka krila omogućavaju im da praktično lete pod vodom.
Budući da rone, ove ptice love uglavnom ribu i u stanju su da budu pod vodom oko 60 sekundi. Ulov za svog mladog i gladnog ptića slažu u kljun i pridržavaju ga jezikom kako im ne bi ispao. Pored ribe, omiljena hrana su im mekušci i sitni ljuskari. Mesec i po dana nakon rođenja, mladi morski klovn je spreman za odlazak u beli svet, selidbu na more, gde će provesti prvu zimu.
Najveća pojedinačna kolonija pafina na svetu je na Islandu u Vestmanovim ostrvima. Procenjuje se da ih tamo ima oko 4 miliona.
Kako su ove ptice pitome i lako se love, neprijatelja im ne nedostaje.
Na moru ih vrebaju galebovi, u staništima gde provode leto, moraju se čuvati od pasa, mačaka, pacova i lisica.
Od svih živih stvorova koji ih ugrožavaju, najveći predator je ipak čovek.
Populacija morskih papagaja je u drastičnom padu jer je ova ptica deo nacionalne islandske kuhinje i njeno meso se može naći na menijima mnogih hotela i restorana.
Lovcima je privlačno i njihovo perje i jaja koja takođe dobro prolaze na tržištu u Islandu.
A kako su naučeni da žive u hladnijim krajevima, najveću opasnost za morskog papagaja predstavlja globalno zagrevanje koje uništava njihova staništa.

Ornitolozi, biolozi i svi čuvari prirode i raznolikosti živog sveta zato brinu za budućnost ovih simpatičnih ptica.
Njihov opstanak je važan za biološku raznovrsnost na zemlji, a kao i druge pripadnike ptičjeg roda, tvorac ih je nagradio inteligencijom koja zna da fascinira.
Većina ptica ima čudesnu sposobnost navigacije koja im pomaže da se orijentišu, čak i ukoliko ne putuju toliko često i toliko daleko.
Tako su u okviru jednog istraživanja, naučnici posmatrali pticu iz grupe morskih papagaja, koju su uzeli iz njenog gnezda na obali Velsa i preneli je u Boston, a onda je pustili. Nakon 12 i po dana ova ptica se vratila u svoje gnezdo u Velsu, skoro 5,000 kilometara udaljeno od Bostona.

Ornitolozi su u jednom skorašnjem eksperimentu posmatrali pafine na dve odvojene geografske lokacije.
Pred očima posmatrača su morski papagaji, klovnovi, ili mala braća, kako god hoćete da ih nazovete, svrab pod perjem lečili tako što su koristili štapove kao alat za češanje.
Bio je to još jedan dokaz u prilog inteligencije ovih ptica. I ne samo to. Ova na prvi pogled šeprtljasta, ali veoma pametna, radoznala i ljupka mala stvorenja kadra su da savladaju mnoge veštine.
Od ljudi ne beže, a reklo bi se, najviše im prija druženje sa decom.

Očito da prepoznaju da je preko puta njih neko pitom i dobronameran, baš kakvi su i morski papagaji.