Plavo oko Sibira

Plavo oko Sibira

Koža i kosti došljaka nisu naviknuti na oštru zimu Sibira, ogromnog prostranstva Rusije, teritorije koja čini skoro 10 posto kopnene površine Zemlje i 77 procenata ruskog tla.

U carskoj Rusiji i potonjoj sovjetskoj eri u Sibir se išlo po kazni. U sibirskom gulagu je završio i ruski nobelovac Aleksandar Solženjicin.

Iskustvo iz kazneno – poppravnih logora totalitarnog sovjetskog režima pretočeno u književna dela ovog ruskog disidenta najznačajnije je svedočanstvo stradanja miliona ljudi koji su pokušali slobodno i drugačije da misle.

Ali Sibir je mnogo više od polarne klime, a odavno nije mesto gde se okajavaju ideološki i politički gresi.

To je uzbudljiva, još uvek misteriozna, nedovoljno istražena teritorija koja lepotom prirode i blagom koje čuva u sebi čini najveći kapital najveće zemlje na svetu.
”Uspavana zemlja” što je jedan od prevoda naziva ove nepregledne teritorije obiluje mineralima, naftom, prirodnim gasom…Sibir ima i najveće šume na svetu, životni je prostor za hiljade i hiljade vrsta kopnenog i vodenog biljnog i životinjskog sveta.

Reke, Jezera, planine čudesne lepote deo su uzbudljivog kolorita sibirskog beskraja.

Mnoga od ovih geoloških blaga jedinstvena su na planeti.
Takav je ”plavi dragulj Sibira”, Bajkalsko jezero, najveći rezervoar slatke vode na kugli zemaljskoj.

U plavom sibirskom oku nalazi se 23.000 kubnih kilometara čiste slatke vode, što je 20 % ukupnih svetskih zaliha pijaće vode. Jezero koje zovu i Srce Sibira, je posle Kaspijskog jezera, najveće jezero u Aziji. Smešteno u istočnom delu Azijske Rusije, Bajkalsko jezero pripada administrativno dvema ruskim teritorijama, Irkutskoj oblasti i Burjatiji.

Plavo oko sibira doseže dubinu od 1642 metra. I zvanično je najdublje jezero na svetu.

Bajkal je ujedno i najdublja kriptodepresija na svetu sa dnom na dubini od 1181 metra ispod površne mora.

Bajkalsko jezero je i najstarije jezero na svetu, a formiralo se, smatra se, negde između 25 i 30 miliona godina pre našeg doba.

Tatari su mu dali ime bai kul ”bogato jezero”, sibirski starosedeoci Jakuti su ga nazvali veliko Jezero

Koliko je Bajkalsko jezero veliko može vam dočarati činjenica da je njegova površina veća od površine Belgije.

A koliko je bogato i jedinstveno govori to da od oko 1800 životinjskih vrsta do sada pronađenih u jezeru, blizu dve trećine njih su endemske vrste, dakle ne mogu se pronaći ni na jednom drugom mestu na planeti.

Bajkalsko jezero, odnosno prostor oko njega, nekoliko manjih gradova i mnoštvo razbacanih sibirskih sela, dom su Burjata, mongolskog naroda koji živi u autonomnoj oblasti Burjatiji
Delom su pravoslavne, delom budističke veroispovesti, a kao i njihovim precima, nisu im strani drevni šamanski obredi koje priređuju na ostrvu Olhon, najvećem od 27 koliko ih ima na površini dragulja sibira.

Obredi su deo rituala, predanja i poštovanja duša preminulih. Lokalni stanovnici su često bili svedoci pojava svetlećih kugli, koje su se mogle uočiti iznad površine jezera. Burjati tvrde da su to duhovi njihovih predaka, koji su i dalje nastanjeni u tom kraju. Naučnici,pak, imaju drugačije objašnjenje, te kažu da je to gas metan koji izlazi iz podvodnih džepova, kojih ima dosta u samom jezeru, i koji se u kontaktu sa kiseonikom, zapali i sija.
Bilo da verujete u religijski animizam ili naučno objašnjenje, Bajkalsko jezero vas nikako neće ostaviti ravnodušnim…jedinstveno je i čudesno

Ovde voda ne samo što je najdublja od svih jezera, već je i najčistija i najprozirnija. Kada pogledom zaronite u plavo sibirsko oko, bistro ćete videti njegovu dubinu i do 40 metara ispod površine vode.
Basen smešten u južnom Sibiru hrani se pritokama koje sa planinskih lanaca koje okružuju ovaj jedinstveni ekosistem slivaju plavu vodu u jezero.
Jezero napaja 330 prilivnih reka poput Selenge, Barguzina, Turke, Sarme, Snežnaje…

Jedina reka koja ističe iz Bajkalskog jezera je Angara….dugačka blizu 1800 km i površinom sliva od preko milion kvdratnih kilometara….kao glavna sibirska reka i najveća pritoka nosi ogromnu količinu vode u veliki Jenisej.

Temperatura vode u bajkalskom jezeru varira od lokacije, dubine i godišnjeg doba.
Na vrhuncu toplote u avgustu temepratura vode je 16 C, a u plitkim zalivima južne površine jezera i 20 stepeni.
Tempratura vode u to doba godine pada sa povećanjem dubine.
U zimi i proleće je obrnuto, tada je voda najhladnija pri samoj površini, jezero okuje led debljine oko 1 metar, a na nekim površinama ledeni sloj zna biti i do dva metra.

Kada se stvori ledena kora, voda u jezeru dobije tirkiznu boju. Turistima je zanimljivo tada da posmatraju umeće lokalnih žitelja koji pecaju ribu kroz pukotine u sloju leda.

Ono što je mnogo uzbudljivije je što Bajkalsko jezero možete da prepešačite celom njegovom dužinom bez straha da će bilo gde tlo ispod vas da prsne. Malo ko bi se, istina, usudio za tako nešto, imajući u vidu površinu srca Sibira i polarne uslove. Neki su to ipak pokušavali. I uspevali.

Tako su tri britanska polarna pustolova Majkl Stivenson, Rob Trigvel i Skot Gilmor u martu 2018. godine oborili svetski rekord u najbržem prelasku Bajkalskog jezera u zimskim uslovima . Trojica Britanaca su, šibani nemilosrdnim vetrovima, opterećeni teretom koji su vukli za sobom , svoj cilj postigli nakon 12 dana, 21 sata i 13 minuta neverovatne ledene pustolovine duge 636 kilometara.

Majklu Stivensonu to nije bilo dovoljno pa je u martu 2020. godine pokušao sam da obori rekord koji je delio sa dvojicom prijatelja.
I uspeo je ponovo da se upiše u Ginisovu knjigu svetskih rekorda kao čovek koji je najbžre, za 11 dana, 14 sati i 11 minuta, prešao površinu ledenog sibirskog jezera.
Avantura prelaska Bajkalskog jezera dvotočkašima, automobilima ili čak teškim kamionima ipak je mnogo bezbednija.

Rusi su ponosni na svoj Bajkal.
Kada žitelje Sibira upitate šta je ono što najpre treba obići na trasi Transibirske železnice duge skoro 10.000 km, gotovo u glas će vam odgovoriti Bajkalsko jezero.

Napredak civilizacije odavno ugrožava iskonsku lepotu i čistotu planete na kojoj živimo, ali plavo oko Sibira još uvek opstaje kao ekološko blago
1996 godine. Bajkalsko jezero je stavljeno na listu svetske baštine UNESKO – a
”Bogato jezero”, „Dragulj Sibira“, njegovo „plavo oko“, „srce Sibira“ neka su od imena ovog očaravajućeg čuda prirode i pokazuju sa koliko ljubavi i poštovanja narodi koji žive ovde govore o Bajkalskom jezeru.

Jezero Bajkal se slavi i u nekoliko ruskih narodnih pesama.
Dve su poznate diljem Rusije, slave slobodu i pevaju se i u susednim zemljama.
Pesma ”Slavno more, sveti Bajkal” je posvećena beguncu iz Katorge, logora osuđenih na teški rad u nenaseljenim delovima Sibira.
U folklornoj tradiciji ruskog naroda slavna je i pesma ”Skitnica”o odbeglom zatvoreniku koji preko stepa i planina Sibira hrli ka slobodi – plavom dragulju Sibira ….Bajkalskom jezeru.