Kiša = pospanost

Kiša = pospanost

Osnovni razlog naše uspavanosti leži u “borbi za prevlast” dva hormona, serotonina i melatonina. Serotonin nazivamo “hormonom sreće”, koji nam pruža dobro raspoloženje i više energije. Sa druge strane, melatonin nas uspavljuje. U zavisnosti od toga koji hormon u našem organizmu preovlađuje u odrađenom trenutku, tako se i osećamo.

S obzirom da količina dnevnog svetla utiče na nivo serotonina u našem telu, možemo zaključiti da vremenske prilike imaju veliki uticaj na to kako se osećamo. Opštim jezikom rečeno, kada je sunčano vreme, nivo serotonina je povećan, pa smo mi raspoloženiji, aktivniji, a samim tim, nam se ne spava. Obrnuto, ako je kišno, tmurno i oblačno vreme, postoji manjak sunčeve svetlosti što uzrokuje pad nivoa hormona sreće, pa primat preuzima melatonin. Tada postajemo mrzovoljni, pospani, umorni i neraspoloženi.

Pored navedenog, postoji još razloga, zašto nam se spava kada pada kiša. Najzastupljeniji je, zvučni efekat koji kiša proizvodi. Njegov uticaj je dvojak. Prvo, on je takvog intenziteta i učestalosti da ga naše moždane vijuge detektuju kao umirujućeg. I drugo, ovaj umirujući zvuk, po prirodi stvari, kamuflira uznemirujuće zvučne efekte, što dopušta organizmu da se opusti i utone u san.