Prva srpska lekarka

Prva srpska lekarka

Doktorka Draga Ljočić je bila prva žena lekar u Srbiji.

Rođena je 22. februara 1855, a medicinu je studirala u Cirihu kao prva Srpkinja i kao jedna od retkih žena studenata medicine u to vreme. Kad je počeo Prvi srpsko-turski rat, 1876. godine, Draga Ljočić napušta studije i dolazi u Srbiju da bi radila kao medicinska sestra. Po završetku Drugog srpsko-turskog rata, ona u Cirihu završava studije medicine 1879. godine. Vraća se u Srbiju gde se bavi privatnom praksom. Bila je jedan od osnivača Kola srpskih sestara i veliki srpski dobrotvor. I pored svih zasluga u ratu, u Srbiji je nailazila samo na odbijanje i nepriznavanje. Muške kolege očigledno joj nisu bile naklonjene, bezuspešno je pokušavala da nađe posao u državnim institucijama, a u Ministarstvu unutrašnjih dela, pod čijom se upravom tada nalazila zdravstvena služba, nisu hteli ni da čuju da pravo lečenja povere jednoj ženi, pa im se Draga Ljočić obratila molbom u kojoj je, između ostalog, pisalo: „Ja sam svršila Medicinski fakultet na Univerzitetu ciriškom i položila doktorat kao doktor medicine, hirurgije, babičluka i očnih bolesti, što dokazujem priloženom diplomom. Na osnovu ovoga molim g. Ministra da mi izvoli dati dozvolu da u Beogradu praktikujem. I, ako bi trebalo još kakav uslov da ispunim, molim g. Ministra samo neka narediti izvoli, i to ću ispuniti”. I tako je počela njena najznačajnija borba koja će joj obeležiti život – borba za priznanje. Ubrzo je ustanovljena komisija koja je dobila zadatak da reši njenu molbu. Vladan Đorđević, Mladen Janković i Đorđe Klinkovski, sve sama ugledna imena srpske medicine, dobila su nalog da Dragu ispitaju i teoretski i praktično iz gotovo cele medicine. Draga je sa odličnim uspehom prošla sve njihove testove, pa je komisija bila stavljena pred svršen čin – nisu mogli da je obore, i da su hteli. Njihov izveštaj sadržavao je povoljno mišljenje o stručnosti kandidatkinje. Pa ipak, zbog tadašnjeg stanja u zakonodavstvu, zbog nedostatka želje da se on izmeni, prva srpska lekarka nije mogla da dobije pravo da kao lekar radi u državnoj službi. Kasnije je u Beogradu radila kao lekar u upravi Monopola i kao privatni lekar. Bila je jedan od osnivača Materinskog udruženja, i vatreni borac za žensku ravnopravnost, zahtevajući da žene dobiju pravo glasa.

Učestvovala je u svim ratovima koje je Srbija vodila od 1876. do 1915. godine – u dva Srpsko-turska rata, u Srpsko-bugarskom ratu, Prvom i Drugom balkanskom ratu i Prvom svetskom ratu, kada je sa srpskom vojskom doživela sve strahote prelaska Albanije. U toku prvog srpsko-turskog rata radila je kao sanitetski poručnik. Za vreme srpsko-bugarskog rata 1885. godine previjala je ranjenike i, pošto je većina lekara bila upućena na front, jedno vreme bila je jedini lekar u Opštoj državnoj bolnici u Beogradu, kao i u bolnici za velike boginje i u ustanovi za ranjenike u Velikoj školi.

Draga Ljočić je u istoriji srpske medicine zapamćena kao velika dobrotvorka i kao osoba koja često besplatno lečila decu, naročito devojčice, pošto je imala uvid u zdravstveno stanje učenica u ženskim školama. Ona je zajedno sa sugradjaninom doktorom Lazom Lazarevićem besplatno lečila devojčice iz Ženske radničke škole. Sa dr Jovanom Jovanovićem je 1904. godine osnovala Materinsko udruženje i bila njegova prva predsednica. Cilj udruženja bio je staranje o napuštenoj deci i smanjivanje smrtnosti novorođenčadi.

Bila je udata za Rašu Miloševica, jednog od osnivaca Narodne radikalne stranke. Imali su pet kcerki, a jedna od njih Radmila, iako svesna kakav je bio život lekarke u tadašnjoj Srbiji, odlučila je da sledi majku i da u Cirihu završi studije medicine.

Povodom sedamdesetogodišnjice života, Dragi Ljočić je, kao svojoj slavnoj prethodnici i ženi koja je po mnogo čemu obeležila ne samo srpsku medicinu s početka 20. veka, već i borbu za ženska prava, u Beogradu 1925. godine. Društvo ženskih lekara priredilo svečanu akademiju, koja je završena rečima: „ Zbog svega toga će ime Drage Ljočić živeti i onda kad nje više ne bude bilo”.

Prva srpska lekarka umrla je devet meseci kasnije, 5. novembra 1926. godine. Sahranjena je na beogradskom Novom groblju. U Beogradu danas jedna ulica nosi ime dr Drage Ljočić.