Badem

Badem

Badem, a na latinskom Prunus dulcis pripada porodici ruža. Njegovo seme i plod se koristi u ishrani ljudi i spada u voće. Bademom se naziva i drvo koje je listipadno sa visinom i do 10m. Cvetovi su bele do ljubičaste boje i pojavljuju se pre listova u rano proleće. Badem najbolje uspeva u mediteranskoj klimi sa toplim i suvim letima I blagim zimama. Postoje razne vrste badema ali opšta je podela na slatki i gorki. Slatki badem se, naravno koristi u ishrani, a od gorkog se dobija bademovo ulje.
Ovo veoma hranljivo koštunjavo voće ima antičko poreklo. Iz Persije,svoje postojbine se još pre nove ere proširilo po Sredozemlju, najpre do Sirije i Grčke.Spominje se i u Bibliji, a postoje i legende njegovog nastanka. I slatki I gorki badem imaju svoju verziju priče. Naime, slatki badem je vezan za ljubav Felide I njenog voljenog Demofonta, ona se od tuge za njim, dok je on bio na putu, pretvorila u badem drvo a kada je mladić od tuge zagrlio drvo, ono se, milošću bogova pretvorilo u badem i oživelo. Gorki badem je vezan za Zevsa, iz čijeg je semena rođen Agdistis koji je bio hermafrodit i zbog toga su ga bogovi kastrirali, a na mestu gde su bačene njegove genitalije izraslo je drvo badema. Odatle je veza badema I seksualne moći bogova sa Olimpa.  Kod nas se vezuje badem drvo za Hajduk Veljka pod kojim spava sa lepom devojkom, kako kaže divna narodna pesma…