Svetski dan hrane

Svetski dan hrane

Hrana je, dobro je poznato, neophodna za život čoveka i svih živih bića, jer ima višestruki značaj i ulogu u obezbeđenju životnih funkcija.

Hrana je bilo koja materija koja apsorpcijom u ljudskom organizmu doprinosi očuvanju njegove ravnoteže

Hranu unosimo u telo, u prerađenom i neprerađenom stanju, kao I začine, boje i sve druge materije koje se dodaju radi poboljšanja ukusa, mirisa, izgleda, održivosti i obogaćivanja.

Namirnice kojima se hranimo obogacene mastima, uglenim hidratima, proteinima, mineralima, vitaminima daju nam energiju potrebna za kretanje, mehanički rad, regulisu telesnu toplotu, disanje, rad srca i ostalih organa.

Kako nema nijedne namirnice koja sadrži apsolutno sve sastojke potrebne za obezbeđenje potrebnih funkcija, ishrana mora biti raznovrsna.

Samo je raznovrsna ishrana pravilna ishrana i svi sastojci hrane moraju se naći u sastavu dnevnog obroka, i to u potrebnim količinama.

Potrebe organizma za određenim sastojcima hrane u zavisnosti su od uzrasta, pola, vrste i težine obavljenog rada, a kod žena i od trudnoće i dojenja.

Deficitarnost bilo kog od sastojka u ishrani, dovodi do nepravilnog rasta i razvoja, kao i poremećaja fizičkih i psihičkih funkcija organizma, a smanjuje se i otpornost prema bolestima, opada vitalna i radna sposobnost. I preterano unošenje hrane u organizam, koja nije u srazmeri sa potrebama, može biti štetno, jer se neiskorišćena energija nagomilava u vidu masti, što dovodi do gojaznosti. Do oštećenja zdravlja može doći i u slučajevima kada se za ishranu koristi zagađena hrana, najčešće mikroorganizmima, parazitima, hemijskim i radioaktivnim agensima…

U predvečerje civilizacije, u doba prvobitnih ljudskih zajednica, ljudi nisu bili u prilici da koriste veliki broj namirnica koje su danas u upotrebi.

Da bi se dobile današnje namirnice najrazličitijih vrsta , bilo je potrebno mnogo vremena, truda i znanja.

Evolucija ljudske ishrane trajala je hiljadama godina.

Kako se menjao celokupan ljudski zivot, tako se i sastav namirnica kojima smo se hranili menjao, proširivao.

Pračovek je u pogledu ishrane bio potpuno prepušten slučaju, hranio se onim što je nalazio u prirodi i jeo samo sirovu hranu. Kasnije, kada je naučio da pali vatru, shvatio je da neka hrana postaje ukusnija ako se prethodno kuva ili peče.

Otkrivale su se nove jestive biljke, sa svakim novim osvajanjem kolonizatori su u maticu donosili nove zacine, plodove voća i povrća koji su brzo naši primenu u svakodnevnoj ishrani.

Tako da je, od nasušne potrebe, namirnica u sirovom stanju, hrane koja bi današnjem čoveku verovatno bila bljutava, termički neobradjena, bez začina koji joj oplemenjuju ukus, tokom hiljada godina došlo do neverovatne raznolikosti sastava, ukusa, boja u nasem jelovniku.

Naucili smo da konzerviramo hranu, sto je od narocitog znacaja bilo za vojsku i čuvanje namirnica prilikom velikih pohoda.

Koliki je napredak postigla nauka o ishrani tokom vekova najbolje pokazuje poređenje ishrane čovekovih dalekih predaka sa ishranom koju imaju kosmonauti za vreme svemirskih letova. Dok se pračovek hranio divljim plodovima i sirovim mesom, do kojih je mukotrpno dolazio, ljudi u svemiru iz tuba istiskuju industrijski pripremljenu hranu sa svim potrebnim sastojcima.

Ljudi danas na planeti ima vise nego ikad.

I dok za neke pripadnike ljudskog roda hrane ima u izobilju, na drugoj strani je nedostaje.

Jedni viškove hrane bacaju, na drugoj strani se umire od gladi.

Naravno i oni koji hranu imaju u količinama većim od potrebnih, ne hrane se često pravilno, ne jedu zdrave namirnice, tempo života, navike, jedna vrsta zavisnosti od brze hrane reflektuje se i na zdravlje i znacajno doprinosi razlicitim oboljenjima.

Mozda je vise nego ikad vazno kod ljudi probuditi svest koliko je pravilna, izbalansirana ishrana vazna za nase zdravlje.

Oktobar se tradicionalno obeležava kao mesec pravilne ishrane, a svetski dan hrane obeležava se 16. oktobra, na dan kada je 1945. godine osnovana Svetska organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO)

Ove godine, globalna kampanja posvećena je pravilnoj ishrani u funkciji smanjenja problema gladi u svetu, kao jednom od ciljeva održivog razvoja definisanih za period do 2030. godine.