Ptice selice

Ptice selice

U jesen kada lete u toplije krajeve i u proleće kada se vraćaju, ptice selice stvaraju prirodni spektakl na nebu.

Seoba ptica jedan je od najfascinantnijih prizora sveta faune. Put koliko čudesan, toliko i opasan, put koji zahteva veliku izdržljivost. Neki predstavnici ptičjeg roda pređu i nekoliko hiljada kilometara ka svom cilju. Mnoge ptice do tog cilja nikad i ne stignu

Šta ih tera da se sele tako daleko.

Uvreženo je mišljenje da se ptice sele zbog niskih temperatura – to nije glavni razlog. Većina vrsta može da podnese hladnoću, ono što ih tera na daleki put je nedostatak hrane u zimskom periodu.

Tokom zimskih meseci dnevna svetlost traje kraće, nedovoljno da bi ptice sebi obezbedile dovoljno hrane. Usled nedostatka svetlosti, mnoge biljke kojima se ptice hrane nestaju ili im opadne lišće.

Hladan period godine posebno je nepovoljan za ptice koje se hrane insektima, gmizavcima i vodozemcima koji su u to vreme neaktivni ili ribama čija su vodena staništa često zamrznuta.

Zbog ovih egzistencijalnih potreba, godišnje se iz hladnijih u toplije predele odseli oko 50 milijardi ptica, od toga oko 5 milijardi između Evrope i Afrike.

U današnje vreme, seoba je opasnija nego ikad.

Na svojim dugim putovanjima, selice se suočavaju sa nizom prepreka, od vremenskih neprilika do raznih barijera koje im stvara čovek gradeći visoke nebodere, postavljajući dalekovode, antene i elise vertroelektrana.

Tu su i nemilosrdni lovci koji vrebaju svoj plen. Procenjuje se da svake godine stotine miliona ptica severne hemisfere strada tokom seobe.

Tokom seoba ptice gube do četvrtine svoje težine. Da bi izdržale prevaljivanje velikih udaljenosti i da se za to vreme hrane, ptice koriste masne zalihe koje su sakupile pre početka seobe. U cilju dobijanja dovoljne količine energije, one delom koriste belančevine vlastitih unutrašnjih organa.

Selice ne menjaju svoje turističke aranžmane. Svaka vrsta ptica ima svoje stalno mesto „zimovanja“. Evropske vrste se najviše sele u Afriku i na Bliski istok, a pojedine vrste iz najsevernijih delova Evrope, spuštaju se samo u južnije i toplije krajeve kontinenta.

U zavisnosti od vrste, ptice putuju pojedinačno (kukavica, svračak i drugi) ili u manjim grupama (guske, patke, ždralovi, ševe, zebe).

Po musketarskoj maksimi – svi za jednog, jedan za sve za neke vrste ptica karakteristično je da jato vodi brigu o svakoj ptici pojedinačno. Kod ždralova, na primer, ako neka ptica zaostaje, ako je iznemogla, ne može više da leti i spušta se na zemlju, celo jato se odmah spusti i čeka da se ptica oporavi i nastavi svoj let.

Ljude od davnina fascinira misterija orijentacije ptica

Ptice za orijentaciju koriste položaj sunca i zvezda, orijentiri su im reke, planine, jezera i močvare, čiji položaj izuzetno dobro pamte i prate prilikom seoba.

Ipak ono što njihove navigacijske sposobnosti čini izuzetnim je njihovo superčulo -magnetoreceptori koji omogućavaju registrovanje linija magnetnog polja

Ptice poseduju dva tipa magnetoreceptora. Jedan kompas im se nalazi u gornjem predelu kljuna, a drugi tip magnetoreceptora se nalazi u desnom oku ptica i funkcioniše na bazi hemijskih i fizičkih promena jednog posebnog pigmenta u mrežnjači oka

Upravo zato što se nalazi u oku ptica, često se kaže da ptice mogu da vide magnetno polje, a ne samo da ga osete

Ptice ne koriste ovo čulo samo da bi se kretale na velikim razdaljinama, da bi se selile, već ga koriste svakodnevno i kad prelaze male razdaljine

A većina ptica selica uglavnom putuje noću, pa ih zato ljudi manje zapažaju.

Neke vrste lete dalje od drugih

Među njima je indijska guska (Anser indicus), koja prosečno prelazi tokom seobe 3.000 do 5.000 kilometara.

U seobu kreće iz Mongolije, Tibetanske visoravni i iz severne Kine, tokom seobe prelazi preko Himalaja koristeći manje od deset procenata dostupnog kiseonika i dostižući visinu i do 7.000 m, a da za to ne koristi pomoć vetra.

Istraživači su zaključili da štede energiju tako što lete tik uz najveći planinski masiv na svetu i to rade tokom noći.

Na listi selica sa velikom kilometražom je i šljuka livadarka (Gallinago media), kojoj je prosečna razdaljina koju prelazi tokom seobe 6.800 km, a koja bez pomoći vetra dostiže brzinu i do 97 km/h.

A zamislite da krenete na devetodnevni let bez vremena za spavanje i bez hrane ili piće. Ovo je put laponske muljače od Aljaske do Novog Zelanda, koji drži rekord za najduži ptičji let bez prestanka, leti preko 11.000 km bez odmora.

Retka vrsta u Srbiji u periodu seobe, velika sprutka, imena u neskladu sa rasponom krila od svega 20 cm zadivljuje svojom izdržljivošću.

Neki predstavnici ove vrste prelete gotovo 15.000 kilometara svake godine, od južnih obala Čilea i Argentine pa sve do kanadskog arktičkog arhipelaga.

I Ptice neletačice, poput pingvina, se takođe sele.

To je slučaj adelijskog pingvina, za koga se zna da svake godine pređe u proseku 13.000 km, prateći sunce polazi iz gnezdeće kolonije do mesta na kome zimuje u oblasti Ross Sea of Antarctica i nazad.

Tankokljuni zovoj je ptica koja se svake godine seli sa mesta na kojima se gnezdi u Tasmaniji i južnoj Australiji na Kamčatku na Ruskom dalekom istoku, da bi potom nastavio dalje do Aleutskih ostrva na Aljasci, zatim se okrenuo oko Tihog okeana i vratio se duž zapadna obala Severne Amerike.

Izgled njihovog tela je savršeno prilagođen za jedrenje iznad vode, omogućavajući im da lete duže vreme, što im omogućava veliku uštedu energije.

Prosečna razdaljina koju prelazi tokom seobe: 30.000 km.

Šampion je arktička čigra.

Njen podvig je udaljenost koju prelazi tokom najduže seobe poznata u životinjskom carstvu, ova ptica srednje veličine svake godine pređe 90.000 km od severnog do južnog pola – od Grenlanda na severu do mora Veddela na jugu.

Neverovatno je da arktičke čigre mogu da žive i do 30 godina, pa ako saberemo kilometre koju su prešle tokom života, njihova ukupna seoba jednaka je odlasku na mesec i nazad više od tri puta.

Svet je najlepši iz ptičje perspektive.

Ptice povezuju naš svet, a ove godine pod tim sloganom je obeležen svetski dan ptica selica.

Slavi se u drugoj suboti meseca maja i podseća nas koliko je važno očuvati ptice selice i njihova staništa.